Из историјата Карловачке гимназије
Карловачка филолошка гимназија са поносом истиче своју вишевековну традицију образовне установе. Наиме, на институције у којима су се образовали свештеници и калуђери XVII века, ослања се низ народних школа, које већ почетком XVIII века прерастају у вишу школу - прогласом митрополита Мојсија Петровића, од 18. октобра 1727. године, којим се изражава жеља "да се подигне народ из таме незнања". Тако се на месту једне дворске куће у Карловцима отвара школа, у којој ће се настава одвијати на словенском, латинском и јелино-грчком језику. Тада је установљен и наставни програм школе: у првој години ће се учити матерњи словенски језик и поред њега латински и грчки језик. У другој и трећој години ће се изучавати граматика, реторика, логика и филозофија, а од богословских предмета догматика, моралка и црквено право. Поред латинског, словенског и грчког језика изучавао се и немачки језик у тадашњој реформисаној карловачкој Латинској школи, која је имала само два разреда - аналогија (или "парвисти") и инфими (или "принциписти") - до 1733. године, када је уведен и трећи разред - граматисти. Ове су разреде настављали четврти разред синтаксиста и пети разред - поете, а од 1736. године и шести разред - ретори.*
Финансијске тешкоће и ратне невоље су, међутим, утицале на то да се ова школа морала затворити, да би тек 1. октобра 1749. године митрополит Павле Ненадовић отворио Латинску школу у Карловцима.
Ова школа је имала свега два степена, са неколико одељења нижега степена (парвисти, принципи и граматисти), и неколико одељења вишега степена, или хуманиста (синтаксисти, поете и ретори) .
Занимљивост из програма те школе за нас представља латински језик, који је од 1756. године у првом разреду био подељен на "осам врста речи, мењање именица, заменица, бројева и глагола и 24 синтаксичка правила из мале синтаксе cum expositione".** Поред латинског језика изучаван је и немачки језик. "Сврха учења латинског и немачког језика била је да ђак те језике не само научи говорити, него да на тим језицима научи и правилно писати." ***
Од нама занимљивих паралела у програмима тадашњих наставних предмета издвојићемо само неке: ученици су у оквиру предмета/разреда реторике читали Цицеронове говоре Pro Sexto Roscio Amerino, Pro Anio Milone, састављали су и држали говоре, вежбали се у критици тих говора и дебатовали на словенском, немачком и латинском језику; из поетике су учили метрику, читали и тумачили Овидијеве елегије и историографско дело Квинта Курција Руфа; а из синтаксе учили су правила из синтаксе, читали Гаја Јулија Цезара и Корнелија Непота. Поред латинскога и немачког језика у карловачкој Латинској школи се учио и други класични језик, неопходан за неговање тековина европске цивилизације и културе - грчки језик, и то, граматика грчког језика, црквено појање на грчком језику, читала су се дела апостола и псалми, говори Исократови - похвални и политички, али и апофтегмата, духовите мисли истакнутих личности грчке антике.
Морамо напоменути и то, да су "ђаци Латинске школе били за данашње схватање преоптерћени школским дужностима", а опширније о њиховим активностима можемо да прочитамо у доле наведеном делу К. Петровића.
Овакви напори утирања пута нашем образовању и овакви темељи просвећености, пожртвованим залагањем митрополита Стефана Стратимировића, доброчинством Димитрија Атанасијевића-Сабова и разумном политиком цара Леополда II довели су, коначно, до оснивања Српске православне велике гимназије у Карловцима 1791. године, установе из које је израсла Карловачка филолошка гимназија, у којој данас са поносом радимо и учимо, уз максималалан труд да останемо достојни вековним тежњама за усвајањем, развијањем и ширењем знања, вештине и хуманости.
* подаци су узети из списа Милена Јовановић, Из Хермесове палестре, - прилог историји класичне филологије код Срба, Београд, 2011.
** цитат је узет из књиге Коста Петровић, Историја Српске православне велике гимназије карловачке, Матица српска, Нови Сад, 1951.
*** op. cit.
Финансијске тешкоће и ратне невоље су, међутим, утицале на то да се ова школа морала затворити, да би тек 1. октобра 1749. године митрополит Павле Ненадовић отворио Латинску школу у Карловцима.
Ова школа је имала свега два степена, са неколико одељења нижега степена (парвисти, принципи и граматисти), и неколико одељења вишега степена, или хуманиста (синтаксисти, поете и ретори) .
Занимљивост из програма те школе за нас представља латински језик, који је од 1756. године у првом разреду био подељен на "осам врста речи, мењање именица, заменица, бројева и глагола и 24 синтаксичка правила из мале синтаксе cum expositione".** Поред латинског језика изучаван је и немачки језик. "Сврха учења латинског и немачког језика била је да ђак те језике не само научи говорити, него да на тим језицима научи и правилно писати." ***
Од нама занимљивих паралела у програмима тадашњих наставних предмета издвојићемо само неке: ученици су у оквиру предмета/разреда реторике читали Цицеронове говоре Pro Sexto Roscio Amerino, Pro Anio Milone, састављали су и држали говоре, вежбали се у критици тих говора и дебатовали на словенском, немачком и латинском језику; из поетике су учили метрику, читали и тумачили Овидијеве елегије и историографско дело Квинта Курција Руфа; а из синтаксе учили су правила из синтаксе, читали Гаја Јулија Цезара и Корнелија Непота. Поред латинскога и немачког језика у карловачкој Латинској школи се учио и други класични језик, неопходан за неговање тековина европске цивилизације и културе - грчки језик, и то, граматика грчког језика, црквено појање на грчком језику, читала су се дела апостола и псалми, говори Исократови - похвални и политички, али и апофтегмата, духовите мисли истакнутих личности грчке антике.
Морамо напоменути и то, да су "ђаци Латинске школе били за данашње схватање преоптерћени школским дужностима", а опширније о њиховим активностима можемо да прочитамо у доле наведеном делу К. Петровића.
Овакви напори утирања пута нашем образовању и овакви темељи просвећености, пожртвованим залагањем митрополита Стефана Стратимировића, доброчинством Димитрија Атанасијевића-Сабова и разумном политиком цара Леополда II довели су, коначно, до оснивања Српске православне велике гимназије у Карловцима 1791. године, установе из које је израсла Карловачка филолошка гимназија, у којој данас са поносом радимо и учимо, уз максималалан труд да останемо достојни вековним тежњама за усвајањем, развијањем и ширењем знања, вештине и хуманости.
* подаци су узети из списа Милена Јовановић, Из Хермесове палестре, - прилог историји класичне филологије код Срба, Београд, 2011.
** цитат је узет из књиге Коста Петровић, Историја Српске православне велике гимназије карловачке, Матица српска, Нови Сад, 1951.
*** op. cit.