Античка пепељуга
- прича према Херодоту -
Превод текста
И он је саградио пирамиду, али она је била много мања од пирамиде његова оца; била је четвороугласта, широка са сваке стране три плетра мање двадесет стопа, и до половине од етиопског камена. Неки Хелени кажу да је то пирамида блуднице Родопије, али то није истина. Изгледа ми да нису ни знали ко је била та Родопија, јер јој не би приписивали да је подигла такву пирамиду која је, тако рећи, коштала безброј хиљада талената; а крај свега тога, Родопија је живела за време краља Амазиса, а не за време ових владара; дакле, много година после краљева који су сазидали ове пирамиде. Била је родом из Тракије, а робиња Јадмона, сина Хефестополијева са Сама, и другарица у ропству са баснописцем Езопом. И овај је, наиме, био Јадмонов роб, што се нарочито добро види из следећег. Кад су из Делфа често позивали оног који има да прими одштету за убиство Езопа, нико се други није јавио, него баш Јадмон, унук оног Јадмона, и он је добио одштету. Дакле, по томе се види да је Езоп био Јадмонов роб.
Родопија је дошла у Египат са Ксантом са Сама, који ју је овамо довео да помоћу ње направи добар пазар. Њу је, међутим, откупио за велику своту новца Харакс, син Скамандронима из Митилене, брат песникиње Сапфе. Тако је ослобођена, па је остала у Египту и зарадила много новца, јер је била изванредно лепа; то значи много новца за једну Родопију, али још увек недовољно да тим новцем подигне једну пирамиду. Па и данас може свако, ко год хоће, да види десети део њеног имања, и не треба мислити да је јако много новца поклонила храму. Хтела је, наиме, да остави у Хелади неку успомену, и на крају је измислила нешто што дотле још ником није пало на памет, те је послала у Делфе поклон једном храму да се, као успомена на њу, постави у Делфе као заветни дар. За десети део свог имања дала је да се направи много железних ражњева, довољно великих да се на њима може испећи један во, и послала их је у Делфе, где и сада леже на гомили иза олтара који су подигли становници Хија, баш прекопута самог храма. У Наукратији је радо вршило свој занат више ванредно лепих блудница, пре свега ова о којој је овде било говора, а која је била тако чувена, да је у Хелади свако знао за име Родопије, а после ње је била нека Архидика, о којој се такође много говорило у Хелади, али ипак мање него о овој првој. А Харакса, који је био откупио Родопију, кад се вратио у Митилену, исмејала је оштро у једној својој песми песникиња Сапфа. А сад да прекинем причу о Родопији.
И он је саградио пирамиду, али она је била много мања од пирамиде његова оца; била је четвороугласта, широка са сваке стране три плетра мање двадесет стопа, и до половине од етиопског камена. Неки Хелени кажу да је то пирамида блуднице Родопије, али то није истина. Изгледа ми да нису ни знали ко је била та Родопија, јер јој не би приписивали да је подигла такву пирамиду која је, тако рећи, коштала безброј хиљада талената; а крај свега тога, Родопија је живела за време краља Амазиса, а не за време ових владара; дакле, много година после краљева који су сазидали ове пирамиде. Била је родом из Тракије, а робиња Јадмона, сина Хефестополијева са Сама, и другарица у ропству са баснописцем Езопом. И овај је, наиме, био Јадмонов роб, што се нарочито добро види из следећег. Кад су из Делфа често позивали оног који има да прими одштету за убиство Езопа, нико се други није јавио, него баш Јадмон, унук оног Јадмона, и он је добио одштету. Дакле, по томе се види да је Езоп био Јадмонов роб.
Родопија је дошла у Египат са Ксантом са Сама, који ју је овамо довео да помоћу ње направи добар пазар. Њу је, међутим, откупио за велику своту новца Харакс, син Скамандронима из Митилене, брат песникиње Сапфе. Тако је ослобођена, па је остала у Египту и зарадила много новца, јер је била изванредно лепа; то значи много новца за једну Родопију, али још увек недовољно да тим новцем подигне једну пирамиду. Па и данас може свако, ко год хоће, да види десети део њеног имања, и не треба мислити да је јако много новца поклонила храму. Хтела је, наиме, да остави у Хелади неку успомену, и на крају је измислила нешто што дотле још ником није пало на памет, те је послала у Делфе поклон једном храму да се, као успомена на њу, постави у Делфе као заветни дар. За десети део свог имања дала је да се направи много железних ражњева, довољно великих да се на њима може испећи један во, и послала их је у Делфе, где и сада леже на гомили иза олтара који су подигли становници Хија, баш прекопута самог храма. У Наукратији је радо вршило свој занат више ванредно лепих блудница, пре свега ова о којој је овде било говора, а која је била тако чувена, да је у Хелади свако знао за име Родопије, а после ње је била нека Архидика, о којој се такође много говорило у Хелади, али ипак мање него о овој првој. А Харакса, који је био откупио Родопију, кад се вратио у Митилену, исмејала је оштро у једној својој песми песникиња Сапфа. А сад да прекинем причу о Родопији.